О нама

Манастир Ваведења Пресвете Богородице

Манастир Ваведења пресвете Богородице (Горња црква) je најстарија грађевина у Сремским Карловцима. Подигнута је, вероватно, у другој половини 15. или почетком 16. века, пре турских освајања. Најстарији историјски подаци о цркви датирају из 1559. године када је била метох манастира Хиландар.

Благословом Епископа сремског Господина Василија, 14. јануара 2016. године, Горња Црква у Сремским Карловцима проглашена је манастиром Ваведења Пресвете Богородице.

Manastir Vavedenja Sremski Karlovci

Манастир Ваведења пресвете Богородице (Горња црква)

Nајстарија је грађевина у Сремским Карловцима. Подигнута је, вероватно, у другој половини 15. или почетком 16. века, пре турских освајања. Најстарији историјски подаци о цркви датирају из 1559. године када је била метох манастира Хиландар. После Карловачког мира (1699) и турског напуштања Карловаца, црква се са сигурношћу први пут помиње 1707. године. Приликом коначног повлачења Турака са ових простора након пораза од аустријских трупа код Петроварадина 5. августа 1716. године црква је делимично оштећена, али је обновљена већ 1718. Њен детаљан опис доноси митрополит Вићентије Стефановић.

Ikonostas Manastira Vavedenje u Sremskim Karlovcima

Иконостас

Иконостас је осликао под утицајем руских сликара 17. века познати карловачки сликар Димитрије Бачевић 1760-1761. Осликавање цркве у унутрашњости (свод и зидне слике) дело је Георгија Бакаловића 1824. године. Горња црква обнављана је и дозиђивана у неколико наврата. Први пут од 1742-1746 за време патријарха Арсенија IV Јовановића – Шакабенте који је 1737-1739 предводио Другу сеобу Срба. Обимни радови са спољашње стране(на звонику, куполи и крову) урађени су 1833. године, а велика обнова цркве изведена је од 1897. до 1903. године за време патријарха Георгија Бранковића који је обнову и финансирао. Као и код осталих карловачких православних цркава, троспратни барокни звоник је, постојећој Горњој цркви, призидан у првој половини 18. века. У порти Горње цркве сахрањени су хиландарски архимандрит Герасим (1761), егзарх Никанор Павловић (1730), ваљевски епископ Доситеј Николић (1738), као и родитељи епископа темишварског Петра и бачког Јована Јовановића, који су заједно подигли декоративно обрађену плочу 1793, као и многобројни свештеници и угледни грађани Сремских Карловаца.

Крипта са патријарсима

У крипти цркве сахрањени су патријарси Георгије Бранковић (1830- 1907) и Лукијан Богдановић (1867- 1913). Горња црква Ваведења пресвете Богородице архитектонски је спој традиционалне градње (српско-византијски стил) и барокног градитељства.

Епископ Василије

Благословом Епископа сремског Господина Василија, 14. јануара 2016. године, Горња Црква у Сремским Карловцима проглашена је манастиром Ваведења Пресвете Богородице.

Слава манастира

Слава манастира је празник Ваведења Пресвете Богородице – 4. децембар.

Свети Нектарије Егински

У храму Ваведења Пресвете Богородице, од 2014. године налази се честица моштију Светог Нектарија Егинског чудотворца.
Свети Нектарије Егински је рођен 1. oктобра 1846. године, у селу Силиврија, у источној Тракији, где је стекао основно образовање. Монашки постриг, под именом Лазар, примио је 7. новембра 1876. године, а већ следеће године рукоположен је у чин ђакона. Том приликом је добио ново име – Нектарије. Своје богословско образовање наставио је на Богословском факултету Атинског универзитета где је и дипломирао 1885. године. За архијереја хиротонисан је 15. јануара 1899. године, када је и именован за митрополита некада славне Пентапољске митрополије. Упокојио се у Атини 8. новембра 1920. године. Прибројан је сабору Светих 20. априла 1961. године. Познат је као велики исцелитељ малигних и других болести.