Светитељи

Свети Нектарије Егински

У храму Ваведења Пресвете Богородице, од 2014. године налази се честица моштију Светог Нектарија Егинског чудотворца.
Свети Нектарије Егински је рођен 1. oктобра 1846. године, у селу Силиврија, у источној Тракији, где је стекао основно образовање. Монашки постриг, под именом Лазар, примио је 7. новембра 1876. године, а већ следеће године рукоположен је у чин ђакона. Том приликом је добио ново име – Нектарије. Своје богословско образовање наставио је на Богословском факултету Атинског универзитета где је и дипломирао 1885. године. За архијереја хиротонисан је 15. јануара 1899. године, када је и именован за митрополита некада славне Пентапољске митрополије. Упокојио се у Атини 8. новембра 1920. године. Прибројан је сабору Светих 20. априла 1961. године. Познат је као велики исцелитељ малигних и других болести.

Преподобна мати Параскева – Света Петка

Ова славна светитељка српског порекла рођена је у Епивату, између Силинаврије и Цариграда. Родитељи Свете Петке, имућни и побожни хришћани, имали су једног сина Јевтимија који се, још за живота родитеља замонашио, а касније постао знаменити епископ мадитски. По смрти родитеља, девица Петка напустила је родитељски дом и започела, Христа ради, подвижнички живот какав је одувек желела. Отишла је прво у Цариград, а потом, до своје старости, живела у Јорданској пустињи у посту и молитви прошавши небројена искушења и патње. У старости, глас са неба позвао је да се врати у родни крај и она је напустила омиљену пустињу. Упокојила се у XI веку, две године по повратку у родни Епиват. Њене чудотворне мошти, током времена преношене су у: Цариград, Трново, опет у Цариград, а одатле у Београд. Сада почивају у Румунији у граду Јашу. У београдској тврђави налази се црква свете Петке где постоји вода (агиазма) која чудотворно лечи све оне који је узимају са вером у Бога и љубављу према овој светитељки.

Света Мати Ангелина

Кћерка православног албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, свастика чувеног кнеза Ђурђа Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, Ђурђевог сина.

Са својим мужем делила је сву горчини његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији. Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу. Када јој се муж упокојио, замонашила се и посветила молитви и делима милосрђа, те оправљању и зидању цркава и манастира. Народ је назива „Мајка Ангелина”. Њене чудотворне мошти почивају са моштима праведног јој мужа Стефана и посвећених синова Максима и Јована у манастиру Крушедолу. Света мати Ангелина предала је своју душу Господу почетком XVI века.